Fotografisanje u noćnim uslovima privlači mnoge ljubitelje fotografije, bilo da su inspirisani bljeskom gradskih svetala, mirnim vodenim površinama obasjane mesečinom ili zabačenim seoskim ambijentima pod zvezdanim nebom. Iako može biti izazovno i zahtevno, postepeno savladavanje tehnika noćne fotografije donosi neizmernu satisfakciju i zadovoljstvo. Za mnoge fotografe, ova vrsta fotografije predstavlja priliku za opuštanje i povezivanje sa okolinom na dublji način.
Rad sa dužim ekspozicijama i pažljivo komponovanje i fokusiranje slike zahteva strpljenje i promišljen pristup. Svaka fotografija zahteva vreme i predanost, a ako nakon dugotrajnog eksperimentisanja rezultat nije onakav kakav ste očekivali, moglo bi biti razočaravajuće. Međutim, odustajanje ne donosi zadovoljstvo koje može proisteći iz savladavanja izazova i stvaranja izvanrednih noćnih fotografija.
Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da unapredite svoje veštine i postignete fantastične rezultate prilikom fotografisanja u noćnim uslovima:
Upotreba stativa
Kada želite da usnimite fotografije sa produženim vremenom ekspozicije koje ponekad mogu trajati desetinama minuta, neophodno je da koristite stabilan stativ za kameru. Iako možete pokušati da kompenzujete nedostatak stativa povećanjem ISO vrednosti i otvaranjem blende do maksimuma, pravo postavljanje ekspozicije zahteva stabilnost koju pruža stativ.
Važno je obratiti pažnju na površinu na koju postavljate stativ, posebno ako se nalazite blizu vode ili na mekom tlu. Na primer, ako fotografišete na plaži blizu ivice vode, stativ može biti stabilno postavljen u pesak, ali postoji rizik da ga talas preplavi tokom produžene ekspozicije. Voda može upiti pesak, čineći ga mekanim i uzrokujući da stativ postane nestabilan, što može pokvariti snimak. Stoga je preporučljivo pomeriti se dalje od talasa ili odabrati lokaciju koja je manje izložena riziku od destabilizacije stativa.
Održavanje niske ISO vrednosti
Kada koristite stativ za stabilizaciju kamere, preporučljivo je koristiti najnižu moguću postavku ISO vrednosti koju vaš fotoaparat podržava. Ovo je ključno za postizanje visokog kvaliteta fotografije. Visoke vrednosti ISO osetljivosti mogu dovesti do pojave šuma na slici i smanjenja oštrine, što može negativno uticati na ukupni vizuelni doživljaj. Dok neke moderne kamere mogu proizvesti relativno čiste slike pri visokim ISO vrednostima, optimalno je raditi sa ISO vrednostima od 800 do 1000 ili nižim kada je to moguće, kako bi se postigao što bolji rezultat.
Mnogi fotoaparati takođe nude opciju smanjenja šuma pri dugim ekspozicijama (LENR). Ova funkcija funkcioniše tako što kamera snima drugu ekspoziciju kako bi identifikovala i uklonila šum sa senzora, čime se poboljšava kvalitet slike. Međutim, LENR zahteva dodatno vreme za obradu, budući da je potrebno isto vreme kao i primarna ekspozicija. Dok neki korisnici odlučuju da ne koriste LENR, većina savremenih DSLR fotoaparata ima CMOS senzore koji su manje podložni pregrevanju, omogućavajući produžene ekspozicije bez značajnog povećanja šuma.
Za veoma dugačke noćne ekspozicije, kao što su snimanje zvezdanih staza, alternativa može biti snimanje više kraćih ekspozicija i njihovo spajanje u postprodukciji. Na primer, 30 ekspozicija od po 30 sekundi mogu se spojiti u programu kao što je Photoshop kako bi se postigla ista ekspozicija kao kod jedne ekspozicije od 15 minuta, minimizirajući rizik od šuma i poboljšavajući kvalitet slike.
Fotografišite u RAW formatu
Fotografisanje u RAW formatu omogućava vam da izvučete maksimum kvaliteta iz vaših fotografija i da ih obrađujete na različite kreativne načine bez gubitka originalnih podataka. Možete slobodno prilagođavati balans bele boje, tonove, primenjivati efekte i eksperimentisati sa postavkama bez straha od degradacije slike. Kao što je slučaj sa korišćenjem niske ISO osetljivosti, snimanje u RAW formatu doprinosi očuvanju visokog kvaliteta fotografije.
Izbor objektiva za fotografisanje u noćnim uslovima: Zum ili fiksni objektiv?
Tokom fotografisanja u noćnim uslovima, različiti izvori svetlosti poput uličnih lampi, farova automobila, meseca, osvetljenih prozora i neonki mogu izazvati nepoželjne odsjaje na sočivu, što može uticati na kvalitet fotografije. Odsjaj na sočivu nastaje zbog neželjenog raspršivanja svetlosti od optičkih elemenata unutar sočiva. Zum objektivi su posebno podložni odbljesku, budući da sadrže više optičkih elemenata u poređenju sa fiksnim (prime) objektivima. Najbolji način da se smanji odbljesak na sočivu jeste korišćenje fiksnog objektiva, koji ima samo jednu žižnu daljinu i manje optičkih elemenata. Bez obzira na izbor objektiva, preporučuje se upotreba senki kako bi se smanjio odsjaj. Takođe, ukoliko je moguće, koristite objektiv sa širom maksimalnom blendom, kao što je f/2.8. Iako možda nećete koristiti najveći otvor blende, veći otvor će vam omogućiti svetliji prikaz u tražilu, olakšavajući kompoziciju i fokusiranje.
Režim Bulb
Većina modernih DSLR fotoaparata ima ograničenje maksimalnog trajanja zatvarača od 30 sekundi u standardnom režimu rada. Međutim, prelaskom na Bulb režim (B) omogućava vam da držite zatvarač otvorenim znatno duže. Naziv „Bulb“ potiče od starih sistema za okidanje zatvarača koji su koristili pneumatski mehanizam za aktivaciju još od ranog doba fotografije.
Međutim, neprikladno je stajati sa prstom na okidaču pet minuta. Osim što može izazvati umor prsta, možete i nehotice pomeriti kameru i oštetiti snimak. Rešenje za to je korišćenje bežićnog okidača ili okidača sa kablom.
Korišćenje okidača omogućava vam da aktivirate zatvarač i zaključate ga u otvorenom položaju onoliko dugo koliko želite. Postoje različiti tipovi okidača, od jednostavnih koji zahtevaju samo pritisak za aktivaciju, do potpuno programabilnih intervalnih tajmera koji omogućavaju snimanje serije slika sa podešenim trajanjem i intervalima između njih, u skladu sa željama korisnika.
Izvršite testne snimke na visokim ISO vrednostima
S obzirom na to da većina savremenih fotoaparata omogućava korišćenje veoma visokih ISO vrednosti, preporučljivo je da prelazite na maksimalnu ISO vrednost pre nego što se upustite u dugotrajne ekspozicije ili seriju njih. Snimite testni kadar kako biste procenili kompoziciju, kadriranje i ekspoziciju pre nego što se posvetite finalnom snimanju. Međutim, ako je testni kadar snimljen pri ISO 2000 i izgleda zadovoljavajuće, kako to možete prevesti na snimanje iste scene, ali sa nižom ISO vrednošću kako biste postigli bolji kvalitet slike?
Rešenje podrazumeva određene računske korake, ali nije preterano komplikovano, posebno ako imate pri ruci pametni telefon.
Matematički ključni koncept
Kada postavite ISO na 2000, merač kamere preporučuje ekspoziciju od pet sekundi za trenutno podešeni otvor blende. Sada je važno razumeti kako će se ta ekspozicija promeniti kada pređete na niži ISO, recimo 100. Da biste to izračunali, jednostavno podelite visoku ISO vrednost sa ciljnim, nižim ISO brojem (2000/100 = 20). Zatim pomnožite taj rezultat (20) sa vremenom ekspozicije koje je bilo određeno za visoki ISO, u ovom slučaju pet sekundi – što daje konačan odgovor od 100 sekundi (1,6 minuta). Da li ste još sa nama? Alternativno, možete koristiti aplikacije dostupne za iOS i Android koje automatski obavljaju ovu matematiku za vas. Jedna od popularnih je Exposure Calculator koja ima intuitivan korisnički interfejs i brzo izračunava bilo koju kombinaciju EV, ISO, otvora blende i vremena ekspozicije koje su vam potrebne. Ova aplikacija je korisna za precizno izračunavanje bez potrebe za mentalnom aritmetikom.
Pejzaži: Kopno, nebo i voda
Iskoristite raznolikost pejzaža u svoju korist. Iako je ovo možda već viđeno, snimanje obale uz pomoć duže ekspozicije pretvara more u nežan, magloviti pokrivač. Ako je nebo oblačno, oblaci će se činiti kao da putuju dok se ekspozicija produžava iznad 30 sekundi ili više. Naravno, ne možemo zaboraviti tragove svetlosti od saobraćaja – oni često postaju centralni deo slike sa dugom ekspozicijom. Ključna reč ovde je eksperimentisanje.
Izražavanje kreativnosti korišćenjem svetlosti
Kao što možete videti na fotografiji ispod, koncept kreiranja sa svetlom odnosi se na tehniku osvetljavanja različitih delova vaše scene korišćenjem dodatnih izvora svetlosti koji nisu prisutni na samom prizoru. Fotografska tehnika osvetljavanja postala je izuzetno popularna i obuhvata širok spektar pristupa, od jednostavne upotrebe baterijske lampe za osvetljavanje tamnih elemenata u prvom planu, do eksperimentisanja sa različitim vrstama izvora svetlosti poput stroboskopa, panela, obojenih LED svetala, pa čak i upotrebe čelične vune koja se pali kako bi stvorila dramatične pljuskove varnica, što rezultira bizarnom i apstraktnom „svetlosnom umetnošću“. Ako planirate noćno fotografisanje na nekom novom mestu, definitivno je vredno istražiti ovu tehniku.
Sada kada smo prošli sve ključne savete za fotografisanje u noćnim uslovima, ostaje vam samo da ugrabite malo slobodnog vremena i da krenete sa eksperimentisanjem. Vaše radove podelite sa nama na našoj Instagram ili Facebook stranici, a mi ćemo rado podeliti sa ostalima.
