Sigma 16-300mm F3.5-6.7 DC OS je optički stabilizovani „superzum“ objektiv namenjen APS-C mirrorless fotoaparatima, koji se izdvaja po izuzetno ambicioznom rasponu zuma. Sa faktorom uvećanja od 18,75x, reč je o trenutno najširem dostupnom zum opsegu u ovoj klasi, što u praksi odgovara rasponu od 24–450mm u punom formatu. Posebno iznenađuje njegova sposobnost krupnog snimanja, koja omogućava uvećanje do polovine prirodne veličine, čime ovaj objektiv bez problema pokriva gotovo sve fotografske scenarije, od pejzaža i sporta, preko makro detalja, pa sve do fotografije divljih životinja.
Sa cenom od 700€ Sigma se pozicionira kao izuzetno konkurentna ponuda. Nalazi se u istom cenovnom rangu kao APS-C superzum objektivi kraćeg dometa koje nude proizvođači fotoaparata, kao i optički stabilizovani objektivi klase 70–300mm. Cenovno je bliska i svom najdirektnijem rivalu, Tamron 18-300mm F/3.5-6.3 Di III-A VC VXD, koji košta 630€, ali pritom ne nudi jednako širok ugao gledanja na kraćem kraju zuma.
Tradicionalno, entuzijasti fotografi su sa rezervom gledali na objektive ovog tipa, s obzirom na to da oni neizbežno podrazumevaju određene kompromise u odnosu na korišćenje dva specijalizovana zuma koji zajedno pokrivaju isti raspon. Ipak, jedna od ključnih prednosti savremenih mirrorless sistema ogleda se upravo u mogućnosti razvoja ovako ambicioznih objektiva, koji danas nude znatno viši nivo kvaliteta fotografije nego što je to ranije bilo zamislivo.
Karakteristike
Kada je reč o optičkoj konstrukciji, Sigma se odlučila za složenu konfiguraciju od 20 elemenata raspoređenih u 14 grupa. Među njima se nalaze 4 asferična elementa, 4 izrađena od stakla sa super niskom disperzijom (SLD), kao i 1 element od stakla sa niskom disperzijom (FLD). Ovakva kombinacija ima za cilj postizanje visoke oštrine u čitavom rasponu zuma i fokusnih udaljenosti, uz efikasno suzbijanje hromatskih aberacija, naročito vidljivih na ivicama kadra.
Za fokusiranje je zadužen Sigmin motor sa visokim odzivom linearnog aktuatora (HLA), koji obećava brzo, tiho i precizno autofokusiranje, kako u fotografiji, tako i u video upotrebi. Minimalna udaljenost fokusiranja iznosi 17 cm na širokougaonom kraju, odnosno 105 cm pri telefoto podešavanjima, dok se maksimalno uvećanje od 0,5x postiže pri žižnoj daljini od 70 mm. Vredno pomena je i to da je „disanje“ fokusa optički potisnuto, što je naročito važno za snimanje videa.
Objektiv je opremljen ugrađenom optičkom stabilizacijom slike, koja je deklarisana na 6 stopa kompenzacije podrhtavanja na širokom kraju i 4,5 stopa pri telefoto opsegu. Konstrukcija cevi je otporna na prašinu i prskanje, dok je prednji element zaštićen premazom koji odbija vodu i ulje, čime se smanjuje zadržavanje otisaka prstiju i kapljica kiše u zahtevnim uslovima rada.
Sigma je primenila dijafragmu blende sa 9 zakrivljenih lamelica, sa ciljem postizanja prijatnog i prirodnog zamućenja pozadine van zone fokusa. Ljubitelji filtera će ceniti navoj prečnika 67 mm, a u standardnom pakovanju isporučuje se i senilo u obliku latice.
Izrada i rukovanje
Po pitanju dimenzija, 16–300 mm je bez sumnje veći od onoga što se uobičajeno očekuje od svakodnevnog standardnog zuma, ali ostaje razumno kompaktan ako se uzme u obzir njegov izuzetno širok raspon. Sa prečnikom od 73,8 mm, dužinom od 121,4 mm i masom od 615 g, vrlo je blizak Tamron 18–300 mm f/3.5–6.3, kao i klasičnim 70–300 mm telefoto zum objektivima. Ipak, primetno je duži i teži u poređenju sa DSLR superzumovima kakvi su nekada bili uobičajeni.
Vizuelno, objektiv nosi prepoznatljiv Sigmin dizajnerski potpis, sa tri cilindrična segmenta čiji se prečnik postepeno povećava kako se udaljavaju od tela fotoaparata. Spoljašnje kućište izrađeno je od Sigmine termički stabilne kompozitne (TSC) plastike, što doprinosi smanjenju ukupne mase bez kompromisa po pitanju čvrstine. U celini, objektiv ostavlja utisak kvalitetne izrade i robusnosti.
Široki prsten za zumiranje smešten je na prednjem delu objektiva i za prolazak kroz čitav raspon zuma dovoljan je tek četvrt okreta. Tokom zumiranja, cev se produžava za oko 8,8 cm, ali je pozitivno iznenađenje to što se ni pri maksimalnom izvlačenju ne primećuje značajno klimanje ili neželjeno pomeranje prednjeg dela. Sigma je očigledno pronašla dobar balans između dovoljne čvrstoće, koja sprečava samostalno izvlačenje pod sopstvenom težinom i glatkog hoda koji omogućava precizno kadriranje. Dodatni prekidač za zaključavanje zuma omogućava fiksiranje objektiva u najkraćem položaju tokom transporta.
Prsten za ručno fokusiranje nalazi se bliže telu fotoaparata i rotira se glatko, bez fizičkih graničnika. Za razliku od mnogih telefoto zum objektiva, ovde nema prekidača za izbor režima fokusiranja niti za optičku stabilizaciju, pa se sve relevantne postavke podešavaju direktno kroz meni fotoaparata. Korisnici Fujifilm sistema treba da imaju u vidu i to da ne postoji prsten za blendu, što znači da se otvor blende kontroliše putem točkića na telu kamere.
Autofokus
Prvi kompromis na koji ćete naići prilikom korišćenja objektiva Sigma 16-300mm F3.5-6.7 odnosi se upravo na autofokus. U većini svakodnevnih situacija on se pokazuje sasvim korektno, sa statičnim ili sporije pokretnim subjektima fokusiranje je brzo, tiho i precizno. Ipak, po pitanju praćenja dinamičnih scena, ne može se meriti sa većinom klasičnih telefoto zum objektiva.
To, naravno, ne znači da je fotografisanje pokreta u potpunosti isključeno. Uz malo strpljenja i vremena za „zaključavanje“ subjekta, objektiv je u stanju da postigne precizan fokus tokom prvih nekoliko kadrova u rafalu. Takođe se solidno snalazi sa sporijim i predvidljivim objektima u pokretu. Međutim, kada se suoči sa brzo nadolazećim subjektima, poput ptica u letu, ograničenja postaju očigledna. U takvim situacijama dobijali smo veći broj kadrova van fokusa, sa tek povremenim, praktično srećnim, pogotkom između.
U slučajevima kada je potrebno osloniti se na ručno fokusiranje, objektiv ostavlja znatno bolji utisak. Okretanjem prstena za fokusiranje automatski se aktiviraju standardna pomagala za manuelni fokus na telu fotoaparata, a sam hod prstena je prijatno brz i precizan, što omogućava relativno lako postizanje oštrih i pouzdanih rezultata.
Performanse
Način na koji ćete doživeti fotografije snimljene objektivom Sigma 16–300mm f/3.5–6.7 u velikoj meri zavisi od toga kako inače procenjujete sopstvene rezultate. Ukoliko ste navikli da kvalitet objektiva vrednujete kroz MTF test tabele, snimke zidova od cigle i zahteve za savršeno oštrim uglovima na senzorima od 40MP, ovaj objektiv verovatno neće ispuniti vaša očekivanja. Sa druge strane, ako fotografije posmatrate kao celinu, često uz umereno kropovanje, utisak može biti znatno pozitivniji.
Tehnički gledano, jasno je da ovakav superzum ne može da ponudi isti nivo performansi kao kombinacija dva specijalizovana zum objektiva koji zajedno pokrivaju isti raspon. Najizraženiji kompromisi primećuju se na telefoto kraju, gde slike deluju nešto mekše, naročito pri širokim otvorima blende i iznad 200mm, mada se situacija poboljšava zatvaranjem blende. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da ćete se često naći u balansiranju između graničnih brzina zatvarača i povišenih ISO vrednosti, čak i u relativno dobrim svetlosnim uslovima.
Na kraćim žižnim daljinama, detalji u uglovima kadra mogu delovati blago mekano, a povremeno se mogu uočiti i tragovi nekorigovane hromatske aberacije u vidu obojenih ivica. Ipak, zahvaljujući softverskoj korekciji distorzije, prave linije duž ivica kadra ostaju pravilno reprodukovane, dok se vinjetiranje u praksi uglavnom efikasno suzbija putem obrade u telu fotoaparata.
Međutim, važno je sagledati širu sliku. Iako se određeni nedostaci mogu uočiti pri detaljnom pregledu datoteka izbliza, oni postaju znatno manje upadljivi prilikom prikaza fotografija preko celog ekrana na monitoru od 24 inča, što je približno ekvivalentno štampi formata 12×18 inča, odnosno A3+. U takvim uslovima, snimci uglavnom deluju čisto i bogato detaljima. Često će faktori poput toplotne izmaglice ili atmosferske distorzije imati veći negativan uticaj na krajnji kvalitet slike nego sama optika, naročito pri korišćenju dužih žižnih daljina.
Posebno pozitivan utisak ostavlja sposobnost objektiva pri snimanju izbliza. Na žižnoj daljini od 70 mm moguće je fotografisati subjekte dimenzija svega 47×31 mm. Ipak, ovakav kadar zahteva da se prednji deo objektiva veoma približi motivu, što može dovesti do zaklanjanja svetla ili uznemiravanja subjekata poput insekata. U praksi se često ispostavi korisnijim blago produžiti žižnu daljinu i žrtvovati deo uvećanja u zamenu za veću radnu udaljenost.
Presuda
Objektivi ovog tipa oduvek su delili fotografe na dva tabora: jedni visoko cene njihovu izuzetnu svestranost, dok drugi ukazuju na neizbežne kompromise u kvalitetu fotografije. U određenim situacijama, naročito na putovanjima sa porodicom ili prijateljima, mogućnost da jednim objektivom pokrijete ogroman raspon žižnih daljina, bez potrebe za stalnim menjanjem opreme, može biti neprocenjiva prednost.
Ono što nas je kod Sigma 16-300mm F3.5-6.7 objektiva zaista impresioniralo jeste koliko je ovaj model napredovao u odnosu na slična rešenja od pre deset godina. Ne samo da nudi izuzetno širok zum opseg, već se vrlo dobro snalazi i u krupnim planovima, zbog čega se može okušati u gotovo svim fotografskim žanrovima. Snimci u praksi deluju čisto i bogato detaljima, autofokus je brz i tih, a celokupni paket dodatno zaokružuje veoma razumna cena.
Naravno, mali maksimalni otvor blende donosi i svoja ograničenja. Ovaj objektiv neće pružiti izraženo zamućenje pozadine pri portretnoj fotografiji, niti će biti idealan izbor za rad u slabijem osvetljenju. Ukoliko su vam takvi scenariji česti, ima smisla razmotriti dopunu sistema jednim ili dva svetlosno jača fiksna objektiva.
I dalje važi pravilo da ćete, uz spremnost da nosite dva objektiva koja zajedno pokrivaju isti raspon, dobiti nešto bolje tehničke rezultate. Ako vam takav pristup već odgovara, nema nužne potrebe za promenom. Međutim, za korisnike APS-C sistema koji traže maksimalnu fleksibilnost u jednom objektivu, Sigma 16-300mm F3.5-6.7 DC OS predstavlja izuzetno ubedljivo i lako preporučivo rešenje.
