Još od lansiranja modela GFX 50S 2016. godine, Fujifilm je dosledno težio da demokratizuje srednji format, čineći ga pristupačnijim profesionalnim i ozbiljnim entuzijastima. Sa dolaskom GFX100S II, kompanija prvi put uvodi kameru od 100 megapiksela po ceni ispod 5.000€ – što predstavlja značajan pomak u industriji. Ta cifra je osetno niža u poređenju sa cenom prethodnika, GFX100S iz 2021. godine, što je za svaku pohvalu u eri u kojoj većina novih modela stiže sa pratećim poskupljenjem.
Iako na prvi pogled vizuelno gotovo nepromenjen, Fujifilm GFX100S II donosi niz unapređenja ispod haube. Fujifilm ističe da je senzor osvežen i blizak onome u premijum modelu GFX100 II, iako bez istog nivoa brzog očitavanja. Tu su i unapređeno elektronsko tražilo visoke rezolucije, efikasnija stabilizacija slike, kao i poboljšani autofokus sa detekcijom objekata.
Za fotografe kojima je potrebna vrhunska rezolucija bez astronomskih troškova, GFX100S II se nameće kao izuzetno atraktivna opcija. Njegovi direktni rivali – poput GFX100 II i Hasselblad X2D-100C – dolaze sa znatno višom cenom. U full-frame segmentu, verovatno najbliži pandan je Sony Alpha A7R V sa svojih 60 MP, koji trenutno košta oko 3.550€. Iako se GFX sistemi često vezuju za studijsku i pejzažnu fotografiju, a Sony se smatra svestranijim rešenjem, ostaje pitanje: da li ta podela i dalje zaista važi?
Karakteristike
Detaljan pogled na tehničke specifikacije modela GFX100S II otkriva niz poboljšanja u odnosu na prethodnika, GFX100S – mnoge od njih nasleđene su iz moćnijeg GFX100 II. Ipak, ovaj model ne pretenduje da bude njegova potpuna kopija, naročito kada je reč o video mogućnostima. Kućište je zadržalo kompaktniji i jednostavniji dizajn, sa fiksnim elektronskim tražilom bez opcije za zamenu ili dodatak aktivnog hlađenja, što ograničava duže video sesije.
U srcu fotoaparata nalazi se senzor od 102 megapiksela, dimenzija 44×33 mm – površinski čak 68% veći od punog formata. Kao i kod GFX100 II, osnovna ISO osetljivost spuštena je na ISO 80, dok se maksimalni standardni raspon proteže do ISO 12.800, uz proširene vrednosti od ISO 40 do ISO 102.400.
Kada je reč o brzini, GFX100S II omogućava kontinuirano snimanje do 7 fps – što je poboljšanje u odnosu na prethodni model, ali i dalje nešto sporije od GFX100 II. Važno je napomenuti da uživo praćenje između kadrova ograničava brzinu na 2 fps, što može biti ograničavajuće kod brzih subjekata u pokretu.
Brzina zatvarača ostaje nepromenjena – od ultra dugih ekspozicija do 60 minuta, idealnih za pejzaže i ND filtere, do maksimalnih 1/4000s sa mehaničkim i 1/16000s sa elektronskim zatvaračem. Međutim, kao i ranije, elektronski režim nosi rizik distorzije zbog efekta “rolling shutter”-a.
Novina je najnoviji X-Processor 5, koji donosi poboljšani autofokus baziran na prepoznavanju objekata – uključujući životinje, ptice, vozila, pa čak i avione i vozove. Sistem autofokusa koristi detekciju faze preko cele površine senzora, a korisnicima su dostupne dve mreže fokalnih tačaka: 117 i 425.
Stabilizacija slike je značajno unapređena. Novi IBIS sistem nudi kompenzaciju do impresivnih 8 EV stepeni, što je tri koraka više u odnosu na GFX100S. Pored toga, tu su i režimi višestrukog snimanja – 4-snimka i 16-snimka – pri čemu potonji kreira datoteke rezolucije čak 400 MP. Ipak, ovi režimi zahtevaju potpuno statičan kadar i idealni su za mrtvu prirodu i studio rad.
Još jedan od aduta Fujifilm sistema jeste besprekorna obrada boja direktno iz kamere. GFX100S II dolazi sa čak 20 filmskih simulacija, uključujući i novu Reala ACE. Korisnici imaju širok spektar alata za fino podešavanje izgleda fotografija – kako u trenutku snimanja, tako i naknadno, prilikom konverzije RAW fajlova unutar kamere.
Povezivanje je moderno i praktično – Wi-Fi i Bluetooth podrška u kombinaciji sa XApp aplikacijom omogućava bežični prenos fotografija, daljinsko upravljanje, geotagovanje i ažuriranje firmvera direktno sa pametnog telefona, čak i kada je kamera ugašena i spakovana u torbu.
Na video planu, GFX100S II ostaje veran mogućnostima prethodnika, nudeći 4K pri 30fps i Full HD pri 60fps. Ipak, dobija značajno veću maksimalnu bitrate vrednost – do 720 Mbps, što omogućava bolji kvalitet videa. Tu su i novi alati za video snimanje poput vektorskopa i talasnih prikaza za preciznu kontrolu boja i ekspozicije. Kamera podržava RAW video izlaz putem HDMI-ja, ali koristi mikro HDMI port, koji ostaje ahilova peta u pogledu pouzdanosti i praktičnosti.
Izrada i rukovanje
Fujifilm se kod modela GFX100S II odlučio za već dobro poznat pristup – koristi identično kućište i ergonomsku logiku kao prethodni GFX100S, ali i kao 50-megapikselni GFX50S II. Ova odluka ima jasnu racionalnu pozadinu: smanjenje troškova razvoja i proizvodnje, što istovremeno omogućava kontinuitet korisničkog iskustva za postojeće GFX fotografe. Za korisnike koji dolaze iz Fujifilm-ove X-serije, dizajn će delovati poznato, ali s razlikama u načinu rada i rasporedu komandi, koje najviše podsećaju na modele X-H2 i X-H2S – ali se ne ponašaju isto.
Sa dimenzijama od 150 × 104 × 87 mm i težinom od 883 g, GFX100S II je iznenađujuće kompaktan za kameru srednjeg formata – sličnih proporcija kao Nikon Z 8 ili Leica SL3. Čvrst i dubok rukohvat sa izraženom kukicom za palac i grubljom teksturom kućišta obezbeđuje sigurno držanje. Kvalitet izrade je na visokom nivou, a raspored fizičkih komandi – dugmića i točkića – dobro promišljen i intuitivan.
Za razliku od X-serije koja je poznata po analognim točkićima, Fujifilm GFX100S II se više oslanja na filozofiju modernog DSLR-a. Tu su dva elektronska komandna točkića i dodatni točkić za izbor režima ekspozicije, sa čak šest pozicija za korisnički definisane postavke – idealno za one koji često menjaju stil i scenarije snimanja.
Prednji i zadnji točkići služe za kontrolu ekspozicije i mogu se dodatno pritisnuti kao tasteri. Prednji, recimo, menja ISO i blendu (ako ne koristite prsten na objektivu), dok zadnji pritiskom aktivira zumirani prikaz uživo.
Pored tražila se nalazi jednostavan prekidač za promenu režima fokusa, dok taster na levom ramenu omogućava brz pristup režimima snimanja. Dodatna dugmad na telu su korisnički prilagodljiva, a preko Q-menija na ekranu moguće je brzo pristupiti širokom spektru postavki – prikazanih u jasno organizovanoj mreži.
Gornji statusni ekran je posebno praktičan – velik, kontrastan i ostaje aktivan čak i kada je kamera isključena. Može prikazivati virtuelne točkiće za ISO i brzinu zatvarača, ali i histogram uživo – izuzetno koristan za precizno kadriranje sa stativa.
Touchscreen je prisutan, ali sa ograničenom funkcionalnošću. Omogućava odabir fokusa, korišćenje Q-menija, listanje i zumiranje fotografija. U video režimu omogućava tihu promenu ekspozicije, što je korisno za diskretno snimanje. Gesture-komande (prevlačenja) dodaju funkcionalnost: gore se prikazuje detaljan RGB histogram, dole elektronski nivo, levo simulacija filma, a desno balans bele. Ipak, kroz glavni meni nije moguće navigirati dodirom – što ostaje jedan od manjih nedostataka u inače promišljenom korisničkom interfejsu.
Tražilo i ekran
Jedno od najprimetnijih unapređenja na modelu GFX100S II tiče se elektronskog tražila, koje sada nudi veću rezoluciju i uvećanje u odnosu na prethodnika. Sa 5,76 miliona tačaka i uvećanjem od 0,84x, pruža izuzetno oštar, svetao i detaljan prikaz – dovoljno jasan i kontrastan da bude potpuno upotrebljiv čak i pod jakim sunčevim svetlom.
Fujifilm nudi niz režima pojačanja prikaza, koji korisniku omogućavaju da prioritizuje rezoluciju, brzinu osvežavanja ili performanse autofokusa u skladu sa scenom ili ličnim preferencama. Sjajan detalj je što se ovi režimi biraju fizičkim tasterom na prednjem delu tela – za razliku od mnogih konkurenata koji slične opcije sakrivaju duboko u menijima.
Ispod tražila nalazi se kvalitetan zadnji ekran osetljiv na dodir, sa rezolucijom od 2,36 miliona tačaka i dijagonalom od 3,2 inča. Poznat je korisnicima GFX sistema, jer koristi provereni Fujifilmov trosmerni mehanizam naginjanja – omogućavajući nagib u horizontalnom i vertikalnom pravcu, što ga čini idealnim za fotografisanje iz visokih i niskih uglova. Za razliku od potpuno artikulisanih ekrana, ovaj sistem nudi stabilnost i intuitivnost, mada ne omogućava prednji prikaz, što ograničava njegovu upotrebljivost u vlogingu i video sadržaju.
Kao i do sada, Live View prikazuje ekspoziciju, balans belog i simulaciju boja u realnom vremenu, a polu-pritisak na okidač zatvara blendu radi pregleda dubine polja. Ovaj prikaz pruža vernu predstavu o konačnoj slici, što je naročito korisno pri radu sa malim dubinskim oštrinama.
Za one koji preferiraju neutralniji prikaz, tu je opcija Natural Live View, koja isključuje prikaz ekspozicije i korekcija u boji radi lakšeg kadriranja u izazovnim svetlosnim uslovima, kao što su kontrastne scene ili jaki izvori svetla. Lično, ovu opciju često koristim i dodelio sam joj prečicu na jedno od dugmadi na gornjoj ploči – jednostavno, praktično i brzo dostupno kad je najpotrebnije.
Autofokus
Jedno od najznačajnijih unapređenja koje Fujifilm GFX100S II donosi u odnosu na prethodnika svakako je uvođenje naprednog sistema autofokusa sa prepoznavanjem objekata. Kamera sada može detektovati i pratiti širok spektar subjekata – od životinja i ptica, preko aviona, automobila, vozova, pa sve do motocikala. Ipak, izbor tipa subjekta mora se unapred ručno podesiti – univerzalna „Auto“ opcija i dalje nije dostupna.
Prepoznavanje lica i očiju je takođe prisutno, ali se tretira kao zasebna, međusobno isključiva funkcija u odnosu na prepoznavanje ostalih objekata. Dok se detekcija lica može brzo aktivirati tasterom na gornjoj ploči, pristup prepoznavanju objekata zahteva ulazak u Q meni. Iako je moguće dodeliti funkcijsko dugme za uključivanje i isključivanje detekcije, izbor tipa objekta ostaje zakopan u meniju – što je pomalo nespretno u praksi. Idealno bi bilo da se sve relevantne AF funkcije objedine u jednom, logičnom interfejsu.
Da biste maksimalno iskoristili mogućnosti autofokusa, potrebno je savladati nekoliko ključnih podešavanja. Prilikom fotografisanja pokretnih subjekata, aktiviranje režima pojačanja AF performansi je gotovo obavezno. Takođe, prebacivanje prioriteta iz brzine na fokus prilikom kontinuiranog snimanja rezultira znatno većim brojem oštrih kadrova. Treba imati na umu i da režim fokusa – pojedinačni, kontinuirani ili manuelni – ostaje vezan isključivo za fizički prekidač pored tražila i ne može se sačuvati u korisnički definisanim podešavanjima.
Odabir režima područja autofokusa zavisi od konkretne situacije. Za izolovane subjekte idealan je „Zone AF“, dok kod scena sa više mogućih tačaka interesa preporučujem režim praćenja – gde se inicijalno fiksira subjekt, a zatim ga kamera inteligentno prati kroz kadar.
Iako u javnosti i dalje postoji percepcija da Fujifilm autofokus zaostaje za vodećim sistemima, posebno u domenu sporta i akcije, Fujifilm GFX100S II uspešno osporava ovu predstavu. Iako ne dostiže munjevitu brzinu modela kao što je Sony Alpha A9 III, GFX100S II je sposoban da identifikuje i prati subjekte i kada zauzimaju tek mali deo kadra. Povratna statistika pokazala je visok procenat uspešno fokusiranih snimaka. Dakle, iako nije specijalista za akciju, ova kamera definitivno izlazi iz zone studijske i pejzažne upotrebe – i ulazi na teren gde se traži brzina, preciznost i pouzdanost.
Performanse
U svakodnevnoj upotrebi, Fujifilm GFX100S II je pravo zadovoljstvo. Pokreće se gotovo trenutno, a odziv većine fizičkih komandi je brz i intuitivan. Ipak, sitne zamerke postoje – džojstik za navigaciju ume povremeno da reaguje tromo, kao i ekran osetljiv na dodir, posebno pri izboru stavki iz Q menija. U praksi, to ne narušava fluidnost rada, ali ostaje prostor za optimizaciju.
Zatvarač je izuzetno tih i kultivisan za kameru ovog formata, što je posebno važno kada se koristi u diskretnim ambijentima. S obzirom na to da elektronski zatvarač još uvek pati od „rolling shutter“ efekta, mehanički zatvarač ostaje bolja opcija u pokretu. Objektivi sa linearnim motorima iz LM serije fokusiraju gotovo bešumno, ali se kod starijih modela sa mehaničkim fokusiranjem i dalje može čuti karakteristično „klikćanje“.
Brzina serijskog snimanja iznosi do 7 fps, što je napredak u odnosu na prethodnika, ali dolazi uz ograničenja. Na toj brzini nema prikaza uživo između kadrova, što značajno otežava praćenje pokretnih subjekata. Ako želite kontinuirani prikaz scene, moraćete da se spustite na svega 2 fps – što je skromno po današnjim standardima. Ograničen bafer dodatno komplikuje stvari pri RAW+JPEG snimanju, a upotreba sporijih SD kartica dodatno utiče na performanse. GFX100 II u ovom segmentu ima prednost zahvaljujući podršci za CFexpress.
Ipak, postoji i pozitivna strana ovog ograničenja – podstiče pažljivije i promišljenije snimanje. Umesto rafalne taktike „pucaj pa biraj“, korisnik se vraća osnovama zanata: strpljenju, kompoziciji i preciznosti. Rezultat? Manje sličnih kadrova i lakši odabir najboljeg u postprodukciji.
Trajanje baterije je prosečno. Fujifilm navodi autonomiju od 530 snimaka, ali u realnim uslovima smo uapeli da izvučem oko 400, uz umereno korišćenje ekrana i povezivosti. Uključivanje režima štednje i isključivanje Bluetooth konekcije pomaže, ali svakako preporučujemo dodatnu bateriju – srećom, NP-W235 modeli su široko dostupni i cenovno pristupačni, uključujući i dobre alternative trećih strana.
Kada su u pitanju automatski sistemi, Fuji i ovde briljira. Merenje svetla je precizno i predvidivo, iako snažno vezano za tačku fokusa – što ne smeta jer je moguće brzo korigovati ekspoziciju u tražilu. Automatski balans belog je izuzetno tačan.
Što se tiče kvaliteta fotografije – nema iznenađenja, odličan je. Senzor od 102 MP generiše ekstremno detaljne RAW fajlove, sa mogućnošću agresivnog kroppovanja bez vidljivog gubitka kvaliteta. Dinamički opseg pri niskim ISO vrednostima je izuzetan – omogućava podeksponiranje za 4–5 EV bez gubitka detalja u svetlima, uz minimalan šum u senkama pri obradi.
JPEG fajlovi iz kamere su jednako impresivni. Fujifilmova obrada boja i simulacije filma ostaju referenca u industriji – Astia za prirodne tonove, ProNegS za portrete, Velvia za pejzaže i Acros za crno-belu estetiku. Za mnoge fotografe, ovi profili eliminišu potrebu za dodatnom obradom.
Stabilizacija u telu (IBIS) nudi deklarisanih 8 EV koraka kompenzacije, ali u praksi bismo to opisali kao nešto konzervativnijih 5–6 koraka. Sa GF 32–64mm F4 uspevali smo da iz ruke dobijemo oštre snimke i pri 1/2 sekunde, ali produženje ekspozicije do cele sekunde nije uvek garantovalo stabilnost. Prava vrednost IBIS-a leži u pouzdanosti pri graničnim brzinama, gde pomaže da izbegnete mutne kadrove bez potrebe za stativom.
Višesnimajući režimi visoke rezolucije, iako tehnički impresivni, ostaju više demonstracija mogućnosti nego alat za svakodnevnu upotrebu. Potrebno je koristiti Pixel Shift Combiner softver na računaru, a rezultujući DNG fajlovi ne podržavaju simulacije filma. Četvorostruki režim ne nudi primetno više detalja, dok 16-snimni režim, iako teoretski moćan, generiše datoteke od 1,5 GB i veoma je osetljiv na bilo kakvo pomeranje objekta. U praksi, koristi su upitne – posebno kada već raspolažete sa 100MP rezolucije.
Kada govorimo o video snimanju, jasno je da GFX100S II nije primarno orijentisan ka toj publici. Ipak, rezultati su solidni: boje su verne, stabilizacija funkcioniše dobro, a autofokus – iako ponekad neodlučan pri inicijalnom zahvatu – u većini slučajeva uspešno zadržava subjekat. Za ozbiljniji video rad, ipak bismo preporučili alternativu, ali za povremene klipove i dokumentarne kadrove – itekako može poslužiti.
Presuda
Na prvi pogled, Fujifilm GFX100S II ne donosi revolucionarne promene – i to je možda njegova najveća snaga. Nasleđuje uspešan dizajn prethodnog modela GFX100S i nadograđuje ga pažljivo odabranim poboljšanjima, među kojima se posebno izdvajaju unapređeno elektronsko tražilo i sistem autofokusa sa prepoznavanjem subjekata. Rezultat je kamera koja zadržava svoje nasleđe vrhunskog kvaliteta slike, ali sada u znatno svestranijem pakovanju.
I dalje je najviše u svom elementu u scenarijima gde je preciznost važnija od brzine – pejzaži, portreti, komercijalna fotografija. Međutim, zahvaljujući poboljšanom autofokusu, sada se znatno bolje nosi i sa izazovima koje donose brži, nepredvidivi subjekti. Njena najveća slabost u tom pogledu ostaje ograničenje serijskog snimanja – samo 2 fps uz prikaz uživo – što kompromituje upotrebljivost u sportu i akciji.
Za one koji se dvoume između Fujifilm GFX100S II i skupljeg GFX100 II, izbor zavisi od prioriteta. Model više klase nudi brže snimanje, 8K video, robusnije kućište i modularni pristup – što može biti presudno za produkcione potrebe ili zahtevnije korisnike. Međutim, mnogima koji kupuju srednji format od 102 MP ti dodatni elementi neće biti presudni. Za fotografisanje pejzaža, putovanja ili studijskog rada, lakše i kompaktnije telo GFX100S II može biti značajna prednost.
Naravno, ulaganje u GFX sistem ne podrazumeva samo kameru – već i pristup skupljim GF objektivima, veću težinu i manje praktičnu prenosivost u odnosu na full-frame alternative. Ali to je cena koju uvek plaćate za srednji format – i još važnije, to je cena za apsolutno vrhunski kvalitet slike. Ako ste spremni da je prihvatite, GFX100S II će vam uzvratiti izvanrednim rezultatima koji ostavljaju utisak – kad god pritisnete okidač.
