Kada je Sony predstavio originalni Alpha 1 početkom 2021. godine, zadao je nove standarde u svetu fotografije kombinujući impresivnu rezoluciju od 50 megapiksela sa zapanjujućom brzinom od 30 kadrova u sekundi, uz mogućnost snimanja 8K videa pri 30p. Bio je to pionirski model koji je uspešno ujedinio svet profesionalne fotografije i videografije. Danas, četiri godine kasnije, Sony A1 II ponovo podiže lestvicu — ali ovog puta u kućištu inspirisanom sportskim modelom A9 III, uz vrhunsku tehnologiju nove generacije.
Sony A1 II dolazi u trenutku kada konkurencija ozbiljno pritiska — Nikon Z8 i Canon EOS R5 Mark II nude slične performanse, često po značajno nižoj ceni od 6.900€, koliko Sony traži za svoj novi flagship. U tom kontekstu, pitanje više nije samo koliko Sony A1 II može, već i koliko opravdava svoju cenu.
Među unapređenjima, ističe se dugo očekivani automatski režim prepoznavanja subjekata, kao i funkcija pre-snimanja u rafalnom modu. Ipak, ni ove novine nisu ekskluzivne — konkurenti su ih već implementirali. Zato ostaje ključno pitanje: da li Sony A1 II zaista ponovo dominira klasom, ili je konkurencija konačno dostigla (ili čak prestigla) Sonyjev prestižni status?
Ključne karakteristike: Evolucija u detaljima
Na papiru, osnovne fotografske specifikacije Alpha A1 II ostaju bliske originalu. Fotoaparat i dalje koristi provereni 50MP full-frame stacked CMOS senzor sa standardnim rasponom ISO osetljivosti od 100 do 32.000, proširivim na 50–102.400. Mehanički zatvarač dostiže brzinu od 1/8000 s, dok elektronski pomera granice sve do 1/32.000 s — uz dodatak korisne sinhronizacije blica do 1/400 s. Zahvaljujući stacked dizajnu senzora, rolling shutter efekti su svedeni na minimum, čak i pri brzom kretanju.
Rafalno snimanje ostaje jedno od najjačih aduta: 10 fps uz mehanički zatvarač i do 30 fps pri korišćenju elektronskog, uz kontinuirani autofokus i praćenje objekta. Sony navodi bafer kapacitet od najmanje 80 kadrova za nekompresovani RAW + JPEG, koji se može proširiti do čak 240 kadrova uz korišćenje kompresovanog RAW formata.
Kada je reč o video snimanju, Alpha A1 II pruža 8K pri 30fps, ali i moćne 4K opcije: 120fps (uz 1.1x crop) i 60fps bez kropovanja, u punoj širini senzora. Tu su i poznate S-Log3 i S-Cinetone profili, a korisnici sada mogu sačuvati do 16 prilagođenih LUT-ova za finu kontrolu kolorita. Štaviše, detekcija objekata putem autofokusa ostaje aktivna i tokom snimanja videa.
Najveća inovacija u odnosu na prethodnika svakako je implementacija naprednog AI procesora, već viđenog u A9 III, koji dramatično unapređuje detekciju subjekata, ekspoziciju, reprodukciju boja i balans beline. Novi automatski režim prepoznavanja sada samostalno identifikuje tip subjekta — ljude, životinje, ptice, vozila, avione, pa čak i insekte — bez potrebe za manuelnim izborom. Sony tvrdi da je ukupna preciznost detekcije unapređena za 30–50% u odnosu na prvi A1.
Stabilizacija slike takođe je doživela vrhunac: nova jedinica nudi čak do 8,5 stepeni kompenzacije podrhtavanja u centru kadra i 7,0 stepeni na ivici. Stabilizacija videa je unapređena zahvaljujući režimima Active IS i Framing Stabilizer IS, a tu su i opcije višestrukog snimanja koje mogu doprineti višoj rezoluciji ili smanjenju šuma. Ipak, važno je napomenuti da za obradu ovih kompozita korisnik mora koristiti Sony Imaging Edge softver, jer kamera ne generiše rezultate u samom telu — čineći ih pogodnijim za specifične studijske uslove, nego za svakodnevnu upotrebu.
Praktičnost nije zanemarena — nije uvek potrebno snimati punih 50MP. Korisnici mogu birati između RAW i JPEG formata u nižim rezolucijama od 21MP ili 12MP, a dostupan je i APS-C crop režim sa 21MP izlazom, što će naročito ceniti sportski i wildlife fotografi.
Izrada i rukovanje: robustan, ali ne i bez kompromisa
Sony Alpha A1 II preuzima dizajn kućišta direktno od sportskog modela A9 III, što znači da ćete odmah prepoznati raspored komandi ako ste ranije koristili originalni A1. Većina tastera i točkića zadržana je na istim pozicijama, ali uz brojne suptilne nadogradnje koje Sony postupno uvodi u svoje najnovije modele.
Najprimetnije poboljšanje je redizajnirani, dublji rukohvat koji sada nudi znatno bolji ergonomski osećaj, posebno kada koristite veće objektive ili radite sa rukavicama u zahtevnim uslovima. Povećani razmak između rukohvata i nosača objektiva dodatno doprinosi komforu. Ipak, to znači da A1 II više ne uživa toliku prednost u kompaktnosti — sa dimenzijama od 136 x 97 x 83 mm i težinom od 743 g, vrlo je sličan Canon EOS R5 Mark II, dok je Nikon Z8 i dalje znatno veći i masivniji.
Kontrole su rafinisane: točkić za kompenzaciju ekspozicije sada nema oznake i slobodno se okreće, što omogućava njegovu dodelu drugim funkcijama. Novi prekidač ispod točkića režima ekspozicije omogućava brzo prebacivanje između fotografisanja, video snimanja i S&Q moda (slow & quick), dok je dodatno dugme C5 smešteno na prednjoj strani — idealno za brzo uključivanje režima ubrzanog rafalnog snimanja.
Na raspolaganju su četiri elektronska točkića za podešavanja ekspozicije, uz dodatak prstena za blendu na modernim Sony objektivima. Neobično za profesionalni model, tu je i standardni točkić režima sa tri korisnički definisana položaja, PASM modovima i automatskim “zelenim” režimom. Na gornjoj levoj strani nalaze se fizički točkići za izbor režima fokusa i načina snimanja, oba sa tasterima za zaključavanje.
Veliko dugme AF-ON, iznad preciznog džojstika za selekciju fokusa, može se programirati da aktivira praćenje subjekata, dok je dugme za video snimanje diskretno postavljeno pored tražila. Skoro svaka fizička kontrola je prilagodljiva, što omogućava napredno personalizovanje korisničkog iskustva.
Ipak, nisu sve promene bez zadrške. Mehanički prekidači za fokus i režim snimanja mogu ometati efikasno korišćenje prilagođenih modova, jer zahtevaju fizičku proveru da li su pravilno postavljeni. Takođe, Sonyjev meni sistem ostaje opterećen — sa čak 64 stranice opcija, brojnim skraćenicama koje zbunjuju i bez mogućnosti pretrage. Dodavanje opcija u “My Menu” olakšava snalaženje, a sam proces prilagođavanja je intuitivan – dovoljno je da pritisnete taster za brisanje dok je stavka izabrana.
U poređenju sa Canon EOS R5 Mark II, koji smo testirali neposredno pre A1 II, uočava se određeni nedostatak dizajnerske finoće. Sitni detalji — poput većeg dugmeta za otpuštanje objektiva ili posebnog tastera za ocenjivanje fotografija u playback režimu — možda deluju trivijalno, ali čine svakodnevni rad sa kamerom jednostavnijim i intuitivnijim.
Tražilo i ekran: maksimalna preglednost bez kompromisa
Jedna od oblasti u kojoj Sony Alpha A1 II i dalje suvereno dominira jeste kvalitet elektronskog tražila. Radi se o impresivnom 9,44-milionskom OLED viziru sa izuzetno velikim uvećanjem od 0,9x, koji pruža kristalno čistu i detaljnu sliku bez ikakvog zatamnjenja čak i tokom brzog kontinuiranog snimanja — što je ključno za profesionalce koji prate akciju u realnom vremenu. Kao dodatak, Sony sada isporučuje i drugi okular u paketu, izrađen od mekog, dubokog silikonskog materijala koji efikasno blokira ambijentalno svetlo — jednostavna, ali veoma korisna nadogradnja za rad u jakim svetlosnim uslovima.
Kao i kod modela A9 III i A7R V, A1 II koristi Sonyjev najnapredniji LCD sistem — 3,2-inčni ekran rezolucije 2,1 miliona tačaka sa kombinovanim mehanizmom naginjanja i bočnog zakretanja. Ova hibridna konstrukcija omogućava izuzetnu fleksibilnost: ekran se može podići i spustiti za snimanje iz struka ili iznad glave, a po potrebi se rotira i ka strani za vlogovanje ili rad u nezgodnim uglovima.
Sony standardno omogućava prikaz vernih boja, ekspozicije i dubinske oštrine direktno na ekranu, pružajući korisnicima tačan uvid u to kako će finalna fotografija izgledati. Dostupan je i širok spektar vizuelnih pomoćnih funkcija — uključujući histogram u realnom vremenu i elektronsku libelu — iako se, nažalost, ne mogu koristiti istovremeno. Ono što nedostaje, a što konkurenti poput Canona i Nikona već nude, jeste mogućnost da tražilo emulira izgled optičkog vizira, što bi za neke korisnike bila poželjna opcija, posebno u hibridnim radnim tokovima.
Autofokus: izuzetno sposoban, ali ne bez nedoumica
Zahvaljujući kombinaciji stacked CMOS senzora i najnovijeg AI procesora, autofokus sistema na Sony Alpha A1 II gotovo je očekivano briljantan. Kada su u pitanju statični subjekti, fokusiranje je trenutno, nečujno i apsolutno precizno — bez obzira na to gde se subjekat nalazi unutar kadra. U situacijama sa pokretnim objektima, sistem demonstrira zavidnu pouzdanost i tačnost praćenja.
Sony-eva napredna detekcija subjekata ostaje među najboljima u klasi. Kamera automatski prepoznaje širok spektar motiva — od ljudi i životinja, do ptica, insekata, vozila i aviona — i sposoban je da prati čak i male, brze ciljeve poput ptica u letu sa zavidnom stopom uspešnosti. Impresivno je i to što odlični rezultati ne zavise isključivo od korišćenja Sony-evih objektiva: čak i sa pristupačnijim modelima poput Sigma 100-400mm F5-6.3 DG DN OS, postignuta je visoka preciznost i stabilnost fokusa.
Ipak, dok je ova tehnologija delovala revolucionarno u vreme originalnog A1, konkurencija nije mirovala — današnji top modeli iz Canon i Nikon tabora sada nude sličan nivo performansi, često sa jednostavnijim korisničkim iskustvom.
Nova automatska opcija detekcije subjekata u praksi funkcioniše solidno, ali pokazuje i određene slabosti. Tokom testiranja, sistem je povremeno davao lažne pozitivne rezultate — prepoznajući, recimo, mostove ili drveće kao potencijalne subjekte. U jednom slučaju, kamera je samouvereno označila hrast kao insekta, što sugeriše da algoritmu još uvek nedostaje fin osećaj za razmeru i kontekst.
Srećom, ove situacije ne utiču drastično na radnu efikasnost. Kamera i dalje zaključava fokus na željeni subjekat, a korisnici mogu isključiti automatsku detekciju kada nije potrebna ili preciznije odrediti koje tipove subjekata želi da sistem prepoznaje. Ipak, u poređenju sa Canonovim i Nikonovim sistemima, Sony-evo rešenje deluje kompleksnije i zahteva više manuelne intervencije kako bi se optimizovalo ponašanje autofokusa u određenim situacijama.
Performanse: brzina, preciznost i svestranost bez kompromisa
Kao što se očekuje od vrhunskog profesionalnog fotoaparata, Sony A1 II briljira u svakodnevnom radu. Kamera je gotovo trenutno spremna za akciju — odziv na komande je momentalan, a mehanički zatvarač proizvodi prijatan, diskretan zvuk koji ne ometa atmosferu snimanja. Ukoliko je potrebna potpuna tišina, elektronski zatvarač je tu kao opcija, bez značajnijeg gubitka kvaliteta fotografije.
Autonomija baterije je više nego zadovoljavajuća. Iako Sony zvanično navodi 420 snimaka po punjenju uz korišćenje tražila (po CIPA standardu), u realnim uslovima mešanog snimanja — uključujući rafale — ostvarili smo i do 700 snimaka. Baterije tipa NP-FZ100 lako su dostupne i cenovno pristupačne, što dodatno umiruje profesionalce na terenu.
Kod kontinuiranog snimanja, A1 II demonstrira zavidne sposobnosti. Čak i uz UHS-II SD karticu, pri snimanju RAW + JPEG fajlova pune rezolucije, kamera uspeva da isporuči preko 100 uzastopnih kadrova pri brzini od 30 fps pre nego što uspori. Korišćenjem CFexpress kartice, ta brojka raste na 150 snimaka, a aparat zatim prelazi na 15 fps za dodatnih 50-ak, pre nego što se stabilizuje na 10 fps za neograničeno snimanje.
Da biste postigli optimalne rezultate, preporučljivo je koristiti Sony-ev kompresovani RAW format, iako on nosi rizik od posterizacije u tamnim tonovima. Za scene sa zahtevnim dinamičkim opsegom, kao što su pejzaži, bolje je koristiti nekompresovani RAW. Srećom, moguće je dodeliti različite RAW formate i tipove snimanja pojedinim korisničkim režimima i karticama — omogućavajući, na primer, da sportski mod koristi kompresovani RAW na CFexpress kartici, dok pejzažni koristi nekompresovani RAW na SD kartici.
Kao i kod A9 III, kamera briljira i u ekspozicionom merenju i automatskom balansu belog. Svetli delovi su zaštićeni od pregorevanja, dok automatski balans belog daje konzistentne i prirodne rezultate bez nepoželjnih boja, koje su ranije bile česte kod Sony-evih modela.
Kvalitet fotografije je, kao što se može očekivati od 50MP senzora, izuzetno visok. Uparen sa objektivima iz G Master serije, A1 II pruža fantastičan nivo detalja. Korišćenjem Adobe Camera Raw-a, moguće je izvući i do 4–5 EV dodatnih informacija iz senki, bez preteranog šuma. Iako modeli poput Sony A7R V i dalje vode po apsolutnom kvalitetu slike zahvaljujući senzorima od 60MP, A1 II im se opasno približava — nudeći znatno bolji balans između rezolucije i brzine.
Šum je odlično kontrolisan — čak i pri ISO 25.600 moguće je dobiti potpuno upotrebljive fotografije, bez pomoći AI algoritama za uklanjanje šuma. Boje su precizne, ali i nešto neutralnije u poređenju sa konkurencijom. JPEG izlaz je sasvim upotrebljiv, dok dodatne mogućnosti kao što su “Creative Looks” nude prostor za kreativnu obradu u kameri. Nažalost, ti stilovi su označeni skraćenicama koje nisu intuitivne, a njihovo značenje mora se tražiti u Imaging Edge Desktop softveru, što je pomalo ironično.
U suštini, A1 II ne donosi revoluciju u kvalitetu fotografije u odnosu na prethodnika — ali u svakom drugom pogledu, predstavlja logičan, zreo i moćan korak napred.
Presuda: superiornost bez kompromisa — uz cenu koja deli mišljenja
Jedna stvar je kristalno jasna: Sony Alpha A1 II je najnapredniji i najkompletniji fotoaparat koji je Sony ikada proizveo. Nasledivši brzinu i performanse modela A9 III, A1 II dodaje sloj izuzetne svestranosti zahvaljujući visokoj rezoluciji od 50 megapiksela. Dok je A9 III izrazito specijalizovan za sportske fotografe, A1 II je istinski „sve-u-jednom“ alat — podjednako sposoban za akciju, portrete, venčanja, pejzaže, događaje i fotografisanje divljih životinja.
U gotovo svakom aspektu upotrebe, A1 II stoji rame uz rame s Nikon Z8 i Canon EOS R5 Mark II. Sva tri modela nude performanse koje daleko prevazilaze potrebe prosečnog korisnika — bilo da se radi o brzini, fokusu, rezoluciji ili dinamičkom opsegu. Suštinski, izbor između njih zavisi više od nijansi u sistemu, rukovanju i ceni nego od stvarnih mogućnosti.
Istina, postoje određene zamerke na račun korisničkog iskustva — komplikovan meni sistem, povremeni lažno pozitivni rezultati AI detekcije subjekata i nešto zahtevnija kriva učenja. Međutim, svi ovi nedostaci mogu se prevazići uz malo prilagođavanja i upoznavanja sa radnim tokom kamere. Ako znate šta tražite — A1 II će isporučiti.
Ono što se ipak ne može zanemariti jeste visoka cena. A1 II je značajno skuplji od oba ključna rivala: Canon R5 Mark II je pristupačniji, dok Nikon Z8 nudi slične performanse za gotovo upola manju cenu. To čini A1 II najskupljom opcijom u klasi — bez dodatnih funkcionalnosti koje bi to opravdale za korisnike van Sony ekosistema.
Ali za profesionalce koji su već uloženi u Sony sistem — i koji zahtevaju maksimalnu pouzdanost, brzinu i fleksibilnost u svim žanrovima fotografije — Alpha A1 II ostaje neosporni vrhunac ponude. Ako ne uspete da dobijete željenu fotografiju ili snimak s ovim fotoaparatom, verovatno problem nije u opremi.
